отлучить
俄语
词源
от- (ot-) + лучи́ть (lučítʹ, “联合(原意为分隔)”)
发音
- IPA(帮助):[ɐtlʊˈt͡ɕitʲ]
动词
отлучи́ть (otlučítʹ) pf(非完整体 отлуча́ть)
屈折
отлучи́ть的变位(4b类完整体及物)
完整体 | ||
---|---|---|
不定式 | отлучи́ть otlučítʹ | |
分词 | 现在时 | 过去时 |
主动 | — | отлучи́вший otlučívšij |
被动 | — | отлучённый otlučónnyj |
副词 | — | отлучи́в otlučív, отлучи́вши otlučívši |
现在时 | 将来时 | |
第一人称单数 (я) | — | отлучу́ otlučú |
第二人称单数 (ты) | — | отлучи́шь otlučíšʹ |
第三人称单数 (он/она́/оно́) | — | отлучи́т otlučít |
第一人称复数 (мы) | — | отлучи́м otlučím |
第二人称复数 (вы) | — | отлучи́те otlučíte |
第三人称复数 (они́) | — | отлуча́т otlučát |
祈使语气 | 单数 | 复数 |
отлучи́ otlučí |
отлучи́те otlučíte | |
过去时 | 单数 | 复数 (мы/вы/они́) |
阳性 (я/ты/он) | отлучи́л otlučíl |
отлучи́ли otlučíli |
阴性 (я/ты/она́) | отлучи́ла otlučíla | |
中性 (оно́) | отлучи́ло otlučílo |
衍生词
- отлуча́ться impf (otlučátʹsja), отлучи́ться pf (otlučítʹsja)
- отлуче́ние (otlučénije)
- отлу́чка (otlúčka)